17/09/2020/Zakoni i jezik-Šta pisac želi da kaže

Šta pisac želi da kaže?

Piše: Jovanka Zlatković

 17/09/20

Obrazovani građani, osim ako nisu pravnici, računovođe ili sličnih zanimanja, teško mogu u potpunosti i tačno da razumeju domaće zakone i propise. Otuda je većina građana prepuštena advokatima i državnim službenicima koji će im protumačiti „šta je pisac zakona hteo da kaže.“

Zašto propisi moraju da budu nejasno i dvosmisleno napisani, tako da vrlo teško razumemo njihovo pravo značenje?

Dovoljno je pročitati stranu-dve nekog zakona i prvo ćete uočiti da je problem u - jeziku. I načinu na koji ga "pisci" zakona koriste. 

 

Govorite li „zakonski srpski“?

Dakle, ako čitate bilo koji zakon /bez upinjanja da ga još i razumete/ prvo primetite da je „zakonski jezik“ toliko specifičan da bi ga trebalo svrstati u sleng, žargon, dijalekt. Zato što u potpunosti ispunjava uslove da ga se nazove - slengom.

Koji sociolozi definišu kao „govor jedne društvene ili profesionalne grupe“. U ovom slučaju - profesionalne.

Stručnjaci su utvrdili i razloge zbog kojih razne grupe upotrebljavaju sleng, specifičan jezik, razumljiv samo pripadnicima tih grupa. Među ostalim, grupe koriste sleng i zbog sledećih razloga:

-da bi bili drugačiji,

-da pokažu pripadnost grupi,

-da isključe druge /koji ne pripadaju grupi/ ili

-da postignu - tajnovitost.

Navedeno upravo nalazimo u jeziku koji dominira u zakonima. Uzgred, primetno je i da razloge za korišćenje slenga prepoznajemo i kao elemente koji vrlo efikasno eliminišu – transparentnost.

Jedan od prvih problema koji uočite a zbog kojih teško razumevate ili uopšte ne razumete odredbe zakona, jeste - dužina rečenica. Model dugačkih i nerazumljivih rečenica sa brojnim digresijama je i preovlađujući princip pisanja zakona u Srbiji. Po 3,4, 5 redova biva jedna rečenica!

Pa ti sad pogađaj šta je „pisac“ imao na umu!

Nemogućnost razumevanja zakukuljenih, dvosmislenih ili rečenica bez smisla je ono što većinu građana „isključuje“  iz sleng grupe koju smo nazvali -„zakonski srpski“. Zbog toga su nam neophodni - prevodioci. I tu su onda državni službenici i advokati, tumači i prevodioci sa slenga njihove grupe na standardni jezik zajednice.

Inače, većina ostalih razloga zbog kojih grupe koriste sleng /obogaćivanje jezika, podsticanje prisnosti, razonoda, duhovitost../ u sleng grupi „zakonski srpski“ -nije uočena.  

 

Šta ostane kad se „oljušte“ rečenice

Kada se odbace ponavljanja istih stvari na razne načine, ispada da se, među ostalim, vrlo često pojavljuje jedna i to prilično nesuvisla /glupa/ poruka, koja kad se sažme, glasi: „dužni ste da postupate po zakonu!“

Čemu uopšte služe zakoni ako ne da bi ih svi poštovali i po njima postupali?!! Zar se to ne podrazumeva? Ili je to glavna poruka samo u državama gde se zakoni masovno krše?

Stiče se utisak da je tako učestalo pozivanje na poštovanje zakona, a u tekstu zakona - osnovni i najbitni sastojak - zakona!? To je kao da vrhunskog kuvara svakih 30 sekundi opominjete da stavi so u čorbu!  

 


Rezultati „soljenja“

Propisi se zatrpavaju pozivanjem na „poštovanje zakona“ u raznim varijantama i na razne načine. Rezultat toga je potpuno zamagljivanje, obesmišljavanje suštine zakonskih odredbi. Kada je ima ili nema. Svejedno.Takav postupak do te mere „opere“ odredbe od smisla da ni „pisci“ propisa nemaju pojma šta su i da li su opšte hteli nešto da kažu. Osim besmislenog poziva na - poštovanje zakona.

Stoga se stiče utisak da smušene, nejasne zakonske odredbe pišu nestručne, znanjem siromašne osobe. Željne da se pokažu „učenim“ oni i jednostavne činjenice zatrpavaju frazetinama, ponavljajući na razne načine -jedno te isto.

Loše napisan zakon/propis obavezno sadrži bezbroj puta ponovljenu frazu tipa:„u skladu sa ovim Zakonom i propisima donetim na osnovu njega, obveznik je dužan da poštuje odredbe zakona i vrši određene mere prema članu 1. ovog zakona. U zakonskim okvirima. „ 

Vidimo tu i primer tipično dugačke i besmislene rečenice. Kao da se „pisci“ drže pravila: što duža rečenica- to besmislenija. Pitanje je međutim, da li zaista nestručne osobe pišu propise? Ili se samo...prave nestručnim?!

 

Vršiti- favorit među glagolima

Omiljeni glagol „pisaca“ propisa je – vršiti. 

Glagol koriste i gde je neophodno ali mnogo češće gde je – neopravdano i nepotrebno. Jeste da su tzv. dekomponovani glagoli u jeziku birokrata /admininstracije/ poput glagola „vršiti“ dozvoljeni samo ako je to neophodno. S druge strane, smatraju se greškom u razgovornom jeziku. Dakle, glagol "vršiti" u birokratskom jeziku prihvatljiv je samo - u "nuždi". Međutim, upotreba tog glagola u zakonima i propisima - preVRŠILA je svaku meru.

Podsetimo, opravdano je glagole, poput nesretnog „vršiti“ koristiti isključivo kada za neko značenje ne postoji pojedinačan glagol. Npr. ispravno je „vršiti transakciju“ jer nema glagola „transakcirati“..Itd

Sigurna sam da se stručnjacima za srpski jezik podignu sve dlake na telu /na samo kosa na glavi/ kada pročitaju bar jedan član bilo kog zakona. Na svakoj stranici će naići na: „vršiti proveru, vršiti zamenu, vršiti razmenu, pregled, kontrolu... vršiti, vršiti... Ukratko: vršidba do vršidbe.

Netačna i neprimerena upotreba glagola „vršiti“ inficirala je i ljude koji su, zbog posla ili profesije, često u „društvu“ sa propisima a preko njih i sa nesretnim glagolom kojim su, nesvesno, inficirali sopstveni govor.

  

Uloga kadije

Zašto je velika većina zakonskih odredbi zakukuljena, nejasna, besmislena -   nije jasno. I da li moraju da budu takve? Odgovora nema. Ali, čini se da nisu baš beskorisni. 

Tako zakukuljeni propisi. Pokazalo se da su idealni za posao koji birokrate nazivaju „tumačenje zakona“. 

Tu sada dolazimo do birokate u ministarstvu koga smo nazvali "kadija"./Zato što nije neosnovano sumnjati da je "kadija" bio i "pisac" nekog zakona./ Kako god, on tumači, odnosno prevodi propise sa nemuštog slenga na donekle razumljiv jezik većine. Ili kako to birokrate kažu, kadija „daje mišljenje“ na zahteve nesretnih preduzetnika i poslodavaca koji se nisu snašli u galimatijasu zakukuljenih odredbi.

Zar bi se „mišljenja“ merila u tonama da su propisi – jasno definisani? Ne verujem.

Šta više, propisi su toliko nejasni da se ponekad sludi i sam – kadija. Odnosno - birokratski rečeno-„davalac mišljenja“. U praksi su zabeleženi primeri da je kadija „dao“ dva suprotna mišljenja na identično pitanje dvojice preduzetnika za identičan problem!! I po istom propisu.  

Kako god, činjenica je da su tako loše napisani propisi –ako ništa drugo ono bar- profitabilni. Jer birokrate/država/vlast - svako "davanje mišljenja“ – naplaćuje.


Boli glava

Ta činjenica može da dovede u sumnju stvarne razloge postojanja „davalaca mišljenja“. Odnosno dovodi u sumnju pomisao da zakoni nisu slučajno loši, nerazumljivi, nejasni. Jer deluje da se na tako loše napisane zakone baš lepo nadovezao institut „davanja mišljenja“. Odnosno uloga kadije. 

Ko će znati? Moguće i da nisu namerno propisi nerazumljivi, nejasni, dvosmisleni? Šta ako ih pišu zaista nestručne osobe pa je bilo neophodno uvesti u igru „davaoca mišljenja“?  Usput i punjenje budžeta. Još jednim nametom.

Kako god, ono što sigurno znamo, i kao privrednici i građani, i što na sopstvenoj koži osećamo to je - da ništa ne znamo.

Kad se sudarimo sa zakonima i propisima onda samo boli glava.. boli glava...a i trpi džep.

 

25/07/2020. Čudo od poreznika-beleška

Beleška: 

Poreznici u Srbiji i Kanadi, ima li sličnosti?

piše: Jovanka Zlatković 

Devedesetih godina prošlog veka mnogi su odlazili iz Srbije. Zbog rata u koji nisu želeli, zbog toga što su ostali bez posla ili im se sve smučilo. Iz moje tadašnje firme veći broj mlađih tehničara je otišao u Kanadu. Povremeno su dolazili u Novi Sad. 

Iskustva iz tuđine

Tako posle više od dve decenije sretnem jednog od njih, pitam ga kako se snašao u Kanadi? Bio je smušen, kao da nije znao odakle da krene sa pričom ali ozarenog lica je počeo: „Kanada je neverovatna država! U svakom smislu"  Pitam ga ima li posao a on me na to prekide rečima: „Sada ćeš čuti kako mi je počeo biznis. Otvorio sam firmu za popravku audio uređaja i nije prošlo ni 5 dana kad eto ti na vratima firme – poreznik! "

Čudni neki poreznici!

"Čovek se odmah predstavio, rekao da je poreznik a meni se noge odsekle! Mislim se: nije valjda da sam već nešto zabrljao!? On je video da sam uplašen, osmehnuo se i rekao:  Gospodine, bez panike. Ja sam došao da se upoznamo jer ću narednih godinu dana biti vaš poreski savetnik. Vi ste početnik a moj je posao da vam pomognem u vođenju vašeg biznisa, da vas upoznam sa procedurama, rokovima i svim bitnim stvarima u vezi sa vašim obavezama prema državi..Možete me uvek pozvati ako naiđete na problem pa ćemo ga zajedno rešavati", opisao je bivši kolega svoj prvi susret sa kanadskim poreznikom.

Čudna neka država!

Zatim je široko otvorenih očiju razvukao usta u osmeh i upitao me: „Možeš li da veruješ!?“ I ne čekajući odgovor nastavio: „Kažem mu da sam pomislio da je skrivena kamera! Čoveče, dolazim iz Srbije gde bi me poreznici odmah odrali za neku glupost. A on će na to: „Gospodine, našoj državi je u interesu da vi poslujete godinama, da redovno plaćate porez a ne da vas kažnjavamo zbog svega i svačega pa da morate da zatvorite biznis i da država ostane bez prihoda za školstvo, zdravstvo, obrazovanje..Zato imamo poreznike- mentore, koji početnike u biznisu prvih godinu dana podučavaju a ne kažnjavaju", ispričao mi je biviši kolega i još uvek zadovoljan kanadski preduzetnik.

Isto kao i u Kanadi?!

Više od dve ipo decenije nakon što je moj kolega, negde tamo daleko, imao susret sa pristojnom državom, danas vas u Srbiji „obrazovani na tabloidima“ i dalje ubeđuju da i ovde postoji – pristojna država. I u prilog tome tvrde, a da i ne trepnu, da i ovde investitori dobijaju posebnu pravnu zaštitu. Da je to vladin službenik koji ih štiti od birokratskih barijera, korupcije...i tako im olakšava poslovanje. Međutim,"brzopotezno obrazovani" ne primećuju da ovde  ima i domaćih poslodavaca, malih preduzetnika koje niko ne štiti. Naprotiv! Svi im staju za vrat. Od onih koji donose propise do onih koji ih proganjaju, kažnjavaju za svašta i koješta i cede ih ko suvu drenovinu. 

Po posebnom modelu "pristojne države" koji glasi: svi su jednaki samo su neki jednakiji... Slava i hvala- Orvelu!

Otuda posebnu pravnu zaštitu dobijaju samo jednakiji. Odnosno, veliki strani investitori koje vladin službenik štiti od birokratskih zavrzlama.Kakvo dostignuće! 

Svi ostali imaju samo pravnu zaštitu što znači da su - bez zaštite. Izloženi na milost i nemilost raznim državnim poluobaveštenim i manje ili više korumpiranim službenicima. I nejasnim propisima. Za koje je utvrđena i posebna, profitabilna disciplina koja se zvanično zove: tumačenje propisa.

Zaista, kao u Kanadi!  

Dobro, nije baš isto...Slično je...zapravo... ni nalik.


04/12/2019/Ponovo pokretanje Biltena-informacija

Obnavljamo publikaciju Info UVRA, vrlo popularno štampano izdanje udruženja UVRA. Posle zastoja od cca 4 godine 
Ponovo radi - Info UVRA!
                                     

Podsećanja radi možete pregledati prethodne brojeve Info UVRA:

Info UVRA br.1  Info UVRA br.2-3   Info UVRA br.4   Info UVRA br.5  

Info UVRA br.6   Info UVRA br.7

Da bi bili aktuelni u identifikovanju problema u poslovanju kao i svih ostalih tema  koje su od značaja za privredu, odlučili smo da tekstove objavljujemo promptno, na našem sajtu. 

Plan je da objavimo i 4 štampana izdanja Info UVRA u ovoj godini. 

Ako se bavite račinovodstvom pišite nam: šta vas muči, šta vam smeta u propisima ili praksi, imate li primedbe na rad državnih službi, imate li predloge kako i šta menjati u praksi, predložite temu kojoj bi trebalo posvetiiti više pažnje... 

Ukažite na apsurdne propise, kolizije u propisima...Šta vaše udruženje može/treba da uradi?

Ako ste preduzetnik, vlasnik/vlasnica/ male, srednje i sl. firme -  javite nam na kakve probleme nailazite  u poslovanju? Šta vas muči: nejasni, apsurdni propisi, sporost birokratije, ponašanje državnih službenika? Potražićemo odgovore, istražiti probleme koji vas muče i objaviti na ovim stranicama odgovore do kojih smo došli.

      Budite aktivni! 

Zajedno možemo najviše da uradimo.

Za sebe, za sve.


 


O S T A L E    A K T U E L N O S T I

23/07/2020/Muke po računovođama