Damping cene usluga

Piše: MIA RODIĆ

23/07/20

Prošle, 2019. godine moja knjigovodstvena agencija je pretrpela značajne materijalne gubitke zbog poslova i novonastalih obaveza koje nismo uspeli dodatno da naplatimo klijentima. Navodim nekoliko takvih poslova:registracije stvarnih vlasnika u APR-u; prelazak sa prostog na dvojno knjigovodstvo; -registracija elektronske pošte u APR-u. Tu su i novonastale obaveze: promena šifara zanimanja; "licenciranje".

KOME I KAKO NAPLATITI?

Kako naplatiti svaki zahtev naših klijenta koji predajemo npr. Poreskoj upravi? Nije pitanje samo kako nego zapravo i KOME naplatiti? 

Dakle, kome naplatiti to što predaja zahteva znači besomučno fizičko i psihičko angažovanje u obijanju šaltera i kancelarija, urgiranje, moljakanja službenika Poreske uprave... Katkad i ponavljanje čitave procedure a sve u cilju da bi jedan standardan zahtev bio u konačnici i – sproveden

Uobičajeno je da ne uspevamo da naplatimo poreski i poslovni konsalting koji prevazilazi granice onog što se pretpostavljalo za tu delatnost prilikom ugovaranja cene usluga. Uprkos brojnim naporima da održimo postojeću cenu usluga, svakim danom troškovi poslovanja moje ali i agencija većine kolega koji pružaju knjigovodstvene usluge- rastu. Pored ostalog, ključni razlog povećanja naših troškova su brojne nove zakonske obaveze.

Tako smo u proteklom periodu suočeni sa abnormalnim povećanjem obaveza zbog: primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma; izmena propisa iz oblasti PDV-a; propisa o zaštiti podataka o ličnosti; uvođenja dvojnog knjigovodstva za preduzetnike... 

Uvedna nam je i nova sertifikacij

TROŠKOVI RASTU- PRIHODI OPADAJU

Pohađamo seminare, uvodimo novine u poslovanje da bi se prilagodili promenama i smanjili troškove i na kraju, od svega toga prvo uočavamo da nam troškovi stalno rastu a prihodi -opadaju. Više posla, više ulaganja a manje zarade. 

Očekujemo da to naši klijenti ali i državna uprava- umaju u vidu. Da li vide i da li zaista znaju?

Verovatno da klijenti i znaju i vide s obzirom na to da i mi i oni radimo u istom poslovnom ambijentu. Otuda i ključno pitanje za državu: imaju li naši klijenti mogućnosti da plaćaju veću cenu za veći broj usluga koje im pružamo? Odnosno, razume li vlast u kakvim uslovima svi radimo?          

ŠTA KLIJENTI TRAŽE OD KNJIGOVOĐA?

Klijenti knjigovodstvenih agencija od računovođa očekuju pa i zahtevaju: da budu uvek dostupani; da poznaju rad sa fiskalnom kasom; da budu medijatori u radnim sporovima; da minimiziraju poreska davanja; da edukuju svoje klijente koji žele sami da rade robno-materijalno knjigovodstvo ili da edukuju novozaposlenog administratora u firmi klijenta itd.

S naše tačke gledišta, očekivanja su po obimu velika ali sa stanovišta naših klijenta su u velikoj meri - ipak razumna.

KNJIGOVOĐA NIJE SUPERMEN

Tako nam klijenti upućuju različite zahteve među kojima je, na žalost, više onih besmislenih: npr: traže da im otvorimo i zaključimo bolovanja;  da im otvorimo bolovanje za porodilj; da im registrujemo automobile; da im šaljemo poštu; da prijavljujemo Nacionalnoj službi za zapošljavanje osobe kojima je prestao radni odnos.

Vrlo je slikovit sledeći primer: klijent koji se bavi  veleprodajom i maloprodajom odeće tražio je da prijavimo u radni odnos dadilju njihove dece iz Vijetnama i da, naravno, nabavimo radne dozvole itd...

 Prema većinskom stavu naših klijenata knjigovođa bi trebalo da: računa sudske kamate; poreske kamate; da podnosi vanredne poreske prijave za oporezivanje dnevnica za službena putovanja; da obavlja prodaju vozila itd.. ALI i  da ništa od toga dodatno ne naplaćuje. Ukratko, knjigovođa, u maniru Supermena  ili dobrog Samarićanina- treba sve i odmah da uradi. Za svakog klijenta.

             Nagradno pitanje za klijente

da li zaista mislite da je knjigovođa odgovoran kada klijent, nakon brojnih opomena ne dostavi traženu dokumentaciju ključnu za sastavljanje finansijskog izveštaja?

Klijenti koji sve i svašta očekuju od računovođe, najčešće pokazuju najmanji stepen odgovrnosti a vrlo često su i neredovne platiše knjigovodstvenih usluga. Ne sumnjam da svaki vlasnik/vlasnica računovodstvene agencije može odmah navesti i niz drugih primera i zahteva koje dobija od svojih klijenata. Međutim, nabrajanje - bilo smislenih ili besmislenih zahteva- neće nas nikud odvesti u pokušaju da artikulišemo problem "damping" cena. 

 ŠTA JE REŠENJE?   ***

Odnosno, pitanje je kako da zaštitimo našu struku? Kako da se odbranimo od dampinga?Kako da naplatimo usluge koje de facto pružamo klijentima a ne možemo da ih naplatimo? Pretpostvavljam da je to u interesu svih, ili barem velike većine agencija u Srbiji koje se bave knjigovodstvom.

Po mom sudu jedno od rešenja je jedinstven cenovnik usluga i smanjenje administriranja.Vrlo bitnu meru trebalo bi da uvede i sprovede državna administracija kroz podsticaje za firmame koje se bave knjigovodstvom /bez obzira na oblik privrednog organizovanja/ putem amortizacije dela troškova.

Predlažem primenu postojećeg sistema od 65% refundiranja poreza i doprinosa na zaradu jednog zaposlenog i to u periodu od 12 meseci, za postojeće zaposlene, odnosno za postojeće privredne subjekte. I to pod šifrom delatnosti 6920 Računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi; poresko savetovanje.

KVALITETNO, BESPLATNO I ODGOVORNO

Takođe, državna administracija bi trebalo da organizuje kvalitetne a besplatne seminare i to isključivo sa predavačima, državnim službenicima, koji su direktno učestvovali u izradi propisa kako bi bilo ostvareno kompetentno i kvalitetno tumačenje novih propisa. Na taj način se na duži rok mogu ostvariti uštede u budžetu jer bi obuka, svima dostupna i kvalitetna, omogućila efikasniji rad i birokratiji i privredi.

Benefit je nesumnjiv u predloženom modelu jer predstavlja i veliko rasterećenje državne administracije i privrede od raznih tumačenja propisa, obijanja šaltera, kršenja propisa, kazni, tužbi, pritužbi, molbi, nepotrebnog gubljenja dana i nedelja na "ispravljanje krivih Drina" i sličnih birokratskih zavrzlama. 

Osim smanjenja državnih troškova, time bi se smanjili i troškovi klijenta računovodstvenih agencija i samih agencija. Uvođenje kvalitetnih, stalnih i besplatnih obuka je pogotovu nužno u sklopu sve većeg broja propisa koje treba usklađivati sa zakonodavstvom EU.

Konačno, predlažem ukidanje monopola, uvođenje sertifikata za računovođe jer to na prvom mestu dodatno utiče na troškove računovodstvenih agencija, odnosno, na povećanje cena usluga za naše klijente koji su i bez toga preopterećeni nametima.

__________________________________________________________

*** Pozivamo vlasnice i vlasnike računovodstvenih agencija da u komentiarima iznesu svoje predloge, da se uključe u diskusiju o problemima koje imaju.