Najnovija dešavanja vezana za finansijsko izveštavanje ukazuje da su institucije države Srbije u potpunoj nespremnosti dočekale predaju finansijskih izveštaja koji su zbog nakaradnih Zakonskih i podzakonskih akata postali mora celokupne privrede Srbije.

Tokom cele 2014 godine RAČUNOVODSTVENA STRUKA i PRIVREDNI SUBJEKTI su ukazivali na probleme koji će proizaći iz loših Zakona i pravilnika što se sada i manifestuje.

U najkraćim crtama iznećemo  jedan broj problema koji se javljaju ili će se u relativno kratkom periodu javiti, a sve zbog lošeg sagledavanja finansijskog izveštavanja i donošenja komplikovanih i sa Evropskim direktivama neusaglašenih rešenja. 

1.    Program APR-a  za prihvatanje finansijskih izveštaja još uvek nije gotov iako je po Zakonu krajnji rok njegovog završetka 31.01.2015, time je APR prekršila Zakon i treba da odgovara i dok u ovom slučaju ne upuštajući se u razloge prolongiranja po tekstu na sajtu APR-a stoji: 

Agencija za privredne registre obaveštava sve obveznike primene Zakona o računovodstvu, da je Ministarstvo finansija dalo preporuku Agenciji za privredne registre da, izuzetno, rok za dostavljanje izveštaja za statističke i druge potrebe za 2014. godinu, bude produžen do 31. marta 2015. godine.         

           Postavljamo pitanje da li se PREPORUKOM Ministarstva finansija i odukom  APR-a  mogu menjati odredbe Zakona što je u ovom slučaju urađeno,  da li to znači da su PREPORUKA i APR jači od Vlade Srbije i Skupštine da bez njihove odluke menjaju i na svoju ruku povlače nekažnjeno korake mimo Zakona.

            

Ili je normalno bilo da se neko iz Ministarstva finansija zapita zašto program za prihvat  finansijskih izveštaja još nije gotoov bez obzira što su programeri u APR-u radili non-stop, čak i za novogodišnje praznike, i da je samo malo analizirao uočio bi svu komplikovanost  Zakona i podzakonskih akata koji  propisuju  finansijsko izveštavanje i na vreme bi prekinuo agoniju i sprečio urušavanje ugleda jedne od najuređenijih institucija Republike Srbije ( APR) i poslao  Zakon o računovodstvu i njegova podzakonska akta na reviziju – popravni ispit jer će ovakav kakav je pasti na ispitu u praksi. 

2.    Poseban problem je uvođenje novih obrazaca finansijskih izveštaja  koji se enormno raščlanjavaju u veliki broj nepotrebnih podataka, koji dodatno opterećuju privredne subjekte a nemaju nikakvu  praktičnu i upotrebnu primenu u kontroli fin.izveštaja ili donošenja poslovnih odluka, osim ako neko ne računa na naknadnu prodaju raznih statističkih pregleda koji će koristiti ove dodatno raščlanjene za privredu nepotrebne podatke.   

                                                                                 

Blic pregled broja pozicija na bilansu stanja i bilansu uspeha putem jednostavne tabele potvrđuje ovo što je napred rečeno  

 

Međunarodni standardi

Pravilnik od 2006

Najnoviji Pravilnik

BILANS STANJA

30

50

137

BILANS USPEHA

33

34

97

Što je mnogo , mnogo je, a pitamo se zašto smo tek 91 na  Doing bisiness listi.

Ako ovako nastavimo nastavićemo da napredujemo ali prema dole.

3.    Republika Srbija je postala svetski rekorder u broju KONTNIH OKVIRA i niko nema niti je imao a verujemo neće ni imati kontnih okvira kao Republika Srbija.

Mi imamo oko 14 kontnih okvira koji figuriraju tokom prošle godine a ove do 31.03.2014 (nezakonit termin) možda dobijemo još koji i tako prevaziđemo sami sebe. 

   

            Pokušaćemo da nabrojimo kontne okvire: 

3.1.        Kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike,

3.2.        Novi kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike,

3.3.        Najnoviji kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike,

3.4.        Kontni okvir za druga pravna lica (dva puta menjan u toku 2014. godine),

3.5.        Kontni okvir za banke i druge finansijske institucije,

3.6.        Kontni okvir za društva za osiguranje,

3.7.        Kontni okvir za davaoce finansijskog lizinga

3.8.        Kontni okvir za dobrovoljne penzijske fondove

3.9.        Kontni okvir za društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima

3.10.      Kontni okvir za berze

3.11.      Kontni okvir za brokersko dilerska društva

3.12.      Kontni okvir za investicione fondove

3.13.      Kontni okvir za Narodnu banku Srbije

3.14.      Kontni okvir za javni sector 

4.    Po računici Saveza računovođa Srbije koju smo i mi verifikovali dodatni troškovi koji će nastati kao posledica primene novih i najnovijih podzakonskih akata iznosiće oko 255.760.000 Eura. 

U eri sveopšte štednje i oporavka privrede Republike Srbije ovaj trošak sigurno nema utemeljeno opravdanje i predstavlja dodatni atak na i onako osiromašene privredne subjekte koji će na svojim plećima izneti trošak od 255.760.000 Eura, jer sigurno nije uredu niti je moralno tražiti od države da participira ove troškove putem određenih olakšica ili na drugi način. 

                                       

Da li su, a trebalo je da predlagači Zakona i podzakonskih akata upoznaju Vladu Republike Srbije i Skupštinu Republike Srbije sa dodatnim troškovima koji će proizaći iz cele ove priče.

Da su upoznali Vladu Republike Srbije verovatno bi stvari vezano za finansijsko izveštavanje išlo u mnogo manjim radikalnim rezovima bez opasnosti na kvalitet finansijskog izveštavanja 

5.    Na osnovu napred iznetog rešenje je : 

5.1.        Da se stave van snage podzakonska akta doneta na osnovu Zakona o računovodstvu (Sl.glasnik R.S. 62/2013) 

5.2.        Da se  pristupi analizi sadašnjeg Zakona o računovodstvu i donese novi Zakon o računovodstvu na čijoj izradi uključiti Savez računovođa Srbije, Udruženja računovodstvenih agencija, Akademske institucije ekonomskog usmerenja, Predstavnike privrede i ostalih institucija koje su zainteresovane za kvalitet finansijskog izvreštavanja  

                                                           

5.3.        Do donošenja novog Zakona o računovodstvu i pratećih podzakonskih akata, primeniti podzakonska akta po kojima su sastavljani i predavani finansijski izveštaji za 2013 godinu.