Usvojen Zakon o zaštiti potrošača

Skupština Srbije usvojila je 12.oktobra 2010 Zakon o zaštiti potrošača

Skupština Srbije usvojila je Zakon o zaštiti potrošača koji bi, prema rečima predlagača, trebalo da omogući efikasnije ostvarivanje i zaštitu prava i interesa potrošača.

Za zakon je glasalo 127 poslanika.

U zakon, nisu ugrađene odredbe o potrošačkim kreditima što je tražila opozicija, a zamerku što toga nema u zakonu imali su tokom rasprave u parlamentu i poslanici vladajuće većine iz Socijalističke partije Srbije. Ministar trgovine Slobodan Milosavljević ranije je najavio da će oblast potrošačkih kredita biti regulisana posebnim zakonom koji priprema Narodna banka Srbije. Zakon uvodi strože zahteve trgovcima koji će morati da o proizvodu koji prodaju daju jasna obaveštenja potrošaču i pre zaključenja ugovora i da na jasan i pravilan način istaknu cene.

Zakonska garancija za prodatu robu i usluge biće dve godine, a u slučaju nedostatka u prvih šest meseci, potrošač ne mora da dokazuje da nije prouzrokovao taj nedostatak i pretpostavlja se da je postojao u momentu kupovine. Zabranjuje se prodaja, služenje i poklanjanje alkoholnih pića i duvanskih proizvoda mlađima od 18 godina i izriču se prekršajne kazne u slučaju neisticanja cena i nepoštenog poslovanja.

Biće osnovan i Nacionalni savet za zaštitu potrošača koga će činiti predstavnici ministarstava, udruženja i saveza potrošača, privrednih i profesionalnih komora i drugih učesnika na tržištu, kao i nazavisni stručnjaci iz oblasti zaštite potrošača. Zakon o zaštiti potrošača stupiće na snagu osmog dana od njegovog objavljivanja u Službenom glasniku, a počeće da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.

Na ovoj adresi možete preuzeti tekst zakona o zaštiti potrošača...

Pušači opstaju samo u kafanama

Kazne za nepoštovanje zakonskih odredbi u vezi zabrane pušenja od 5.000 do milion dinara. – Bez duvanskog dima na autobuskim stajalištima, u čekaonicama, kancelarijama...

Strastveni pušači će, prema novom Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu morati da povedu računa o mestu na kojem će konzumirati duvanske proizvode.

Jer, zaprećene novčane kazne kreću se od 5.000 dinara za fizička lica koja puše na mestima gde je to zabranjeno, pa sve do milion dinara za pravna lica ukoliko ne sprovedu zabranu pušenja u zatvorenom javnom prostoru, ne zabrane pušenje u javnom prevozu ili ne istaknu znak zabrane pušenja u svakom prostor, gde je ono zabranjeno.

Prema pomenutom Zakonu, koji je 05.05.2010 usvojila Skupština Srbije,

zabranjuje se pušenje u zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u javnom prevozu. Poslodavcima je ostavljena mogućnost da, u zatvorenom radnom prostoru, odrede posebnu prostoriju namenjenu isključivo za pušenje.

Izuzetak predstavljaju prostorije državne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, kulture, sporta i rekreacije, kao i ustanove proizvodnje, kontrole i prometa lekova, životnih namirnica, društvene ishrane, medija i prostora u kojem se obavlja snimanje i javno emitovanje, kao i prostor za održavanje sastanaka i javnih okupljanja građana, gde važi striktna zabrana pušenja.

Pušenje je zabranjeno i u svakom zatvorenom javnom prostoru koji služi kao čekaonica, odnosno stanica za dolazak i odlazak putnika u javnom prevozu. Gotovo svi su se složili da pušenje u navedenim objektima treba zabraniti, međutim, najspornije je bilo sprovođenje zakona u ugostiteljskim objektima, zbog čega su predstavnici Ministarstva zdravlja i predstavnici Narodne inicijative „Zaštita umesto zabrane” polemisali mesecima.

„Ugostiteljskim objektima za ishranu i piće ostavljena je mogućnost podele prostora na pušački i nepušački deo, a ukoliko je upotrebna površina objekta manja od 80 kvadratnih metara  vlasnik može da odredi da li će objekat biti pušački ili nepušački”, navode u Ministarstvu zdravlja za „Politiku”

Cilj Zakona je da se sistemski uredi zaštita stanovništva od izlaganja duvanskom dimu, kao i da se stvore uslovi za zdravu radnu sredinu bez duvanskog dima, navode u Ministarstvu zdravlja i tvrde da iskustva evropskih i drugih zemalja pokazuju da se vrlo brzo po primeni zakonskih mera beleži smanjen broj akutnih srčanih infarkta, a vremenom i drugih bolesti, pre svega malignih i respiratornih. Ništa manje važno nije ni preventivno delovanje na decu i omladinu da ne počinju s pušenjem.

Sprovođenje Zakona nadziraće Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo unutrašnjih poslova preko nadležnih inspekcija. Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja obavljaće nadzor svih mesta u kojima je zabranjeno pušenje, a ostale inspekcije nadziraće sprovođenje zabrane pušenja prilikom obavljanja  svojih zakonskih ovlašćenja.

Na ovoj adresi možete preuzeti tekst ZAKONA O ZAŠTITI STANOVNIŠTVA OD IZLOŽENOSTI DUVANSKOM DIMU ...

M O B I N G

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu je stupio na snagu 05. juna 2010. godine a počeo je da se primenjuje 04. septembra 2010.godine.

U skladu sa Zakonom, u poslednji čas je potpisan i Pravilnik o pravilima ponašanja poslodavaca i zaposlenih u vezi prevencije i zabrane zlostavljanja na radu (Sl. glasnik RS 62/2010) koji je  stupio na snagu isto 4. septembra 2010. godine.

Pravilnik sadrži prava i obaveze poslodavca i zaposlenih, način informisanja (što je obaveza po čl.7 i 37. Zakona), kao i taksativno nabrajanje svih situacija koje se mogu smatrati zlostavljanjem i sl.

Član 4. Pravilnika propisuje obavezu informisanja zaposlenih:

''Poslodavac je dužan da zaposlenom pre stupanja na rad dostavi obaveštenje o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom vršenja zlostavljanja. Poslodavac je dužan da obaveštenje iz stava 1. ovog člana dostavi i zaposlenima koji se na dan početka primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu (u daljem tekstu: Zakon), nalaze na radu kod poslodavca - u roku od 30 dana od dana početka primene tog zakona.'' Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sačinjava se u najmanje dva primerka, od kojih jedan primerak zadržava poslodavac, a drugi zaposleni. Ako zaposleni odbije da potpiše i primi obaveštenje iz stava 1. ovog člana smatra se da je upoznat sa njegovom sadržinom ako mu je obaveštenje dostavljeno na način i u postupku propisanom zakonom.

Član 5. Pravilnika propisuje sadržinu Obaveštenja:

''Obaveštenje iz člana 4. ovog pravilnika treba naročito da sadrži sledeće podatke:

'- da je zakonom zabranjeno i sankcionisano vršenje zlostavljanja, seksualnog uznemiravanja, kao i zloupotreba prava na zaštitu od takvog ponašanja;

- šta se smatra zlostavljanjem, seksualnim uznemiravanjem i zloupotrebom prava na zaštitu od takvog ponašanja (pojmovi);

- da se zaštita od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja ostvaruje kod poslodavca (u postupku posredovanja i postupku utvrđivanja odgovornosti zaposlenog) i pred nadležnim sudom;

- da zaposleni koji smatra ili sumnja da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju, pre obraćanja sudu, treba da se obrati nadležnom licu ili licima kod poslodavca za zaštitu od takvog ponašanja, a zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju ili seksualnom uznemiravanju od samog poslodavca, može da se neposredno obrati sudu za zaštitu od takvog ponašanja;

- da će poslodavac učiniti dostupnim podatke o licima ovlašćenim za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, licu kome se podnosi zahtev za zaštitu od zlostavljanje i drugim licima koja se mogu uključiti u postupak zaštite od zlostavljanja, i na koji način;

- da se ne smatra zlostavljanjem, niti može pokretati postupak za zaštitu od zlostavljanja: u slučaju kršenja prava propisanih drugim zakonima kojima je i obezbeđena zaštita tih prava (protiv pojedinačnog akta poslodavca kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih; u slučaju uskraćivanja i onemogućavanja prava kao što je pravo na zaradu, dnevni, nedeljni i godišnji odmor i dr.; u slučaju diskriminatorskog ponašanja po bilo kom osnovu diskriminacije, koje je zabranjeno i sankcionisano posebnim zakonom i dr.); da se ne smatraju zlostavljanjem ni: radna disciplina koja je u funkciji bolje organizacije posla; preduzete aktivnosti koje su opravdane za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu i povremene razlike u mišljenjima, problemi i konflikti u vezi sa obavljanjem poslova i radnih zadataka, osim ako nemaju za cilj da povrede ili namerno uvrede zaposlenog, kao i druga ponašanja koja se ne mogu smatrati zlostavljanjem u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu;

- da su prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca u vezi sa prevencijom i zaštitom od zlostavljanja propisani Zakonom i ovim pravilnikom, koji su objavljeni u "Službenom glasniku Republike Srbije".''

Članovi 6. i 7. govore o licima zaduženim za zaštitu zaposlenih i podacima vezanim za njih (obaveza poslodavca da informiše zaposlene o ovima licima).

Članovi 8. i 9. govore o obavezama i odgovornostima zaposlenih.

Član 10. govori o opštim pravilima ponašanja poslodavca i zaposlenih na radu.

Član 11. definiše zlostavljanje i seksualno uznemiravanje:

''Zlostavljanje, saglasno članu 6. stav 1. Zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.

Zlostavljanje, saglasno članu 6. stav 2. Zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje iz stava 1. ovog člana.

Seksualno uznemiravanje, saglasno članu 21. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09), jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.''

Član 12. taksativno navodi ponašanja od kojih se treba uzdržavati:

Radi prevencije od zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja poslodavac i zaposleni treba da se naročito uzdrže od:

1) ponašanja koja se odnose na nemogućnost odgovarajućeg komuniciranja, kao što su:

- neopravdano i namerno onemogućavanje zaposlenog da iznese svoje mišljenje, kao i neopravdano prekidanje zaposlenog u govoru,

- obraćanje uz viku, pretnju i vređanje, - uznemiravanje zaposlenog putem telefonskih poziva i drugih sredstava za komunikaciju, ako to nije u vezi sa radnim procesom i poslom koji zaposleni obavlja, - druga istovrsna ponašanja;

2) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja dobrih međuljudskih odnosa, kao što su:

- ignorisanje prisustva zaposlenog, odnosno zaposleni se namerno i neopravdano izoluje od drugih zaposlenih tako što se izbegava i prekida komunikacija sa njim, - neopravdana fizička izolacija zaposlenog iz radne okoline, - neopravdano oduzimanje zaposlenom sredstva potrebnih za obavljanje posla; - neopravdano nepozivanje na zajedničke sastanke, - neopravdana zabrana komuniciranja sa zaposlenim, - druga istovrsna ponašanja;

3) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja ličnog ugleda zaposlenog, kao što su:

- verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom, - negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog, - imitiranje glasa, gestova i načina kretanja zaposlenog, - ponižavanje zaposlenog pogrdnim i degradirajućim rečima, - druga istovrsna ponašanja;

4) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja profesionalnog integriteta zaposlenog, kao što su:

- neopravdane stalne kritike i omalovažavanja rezultata rada zaposlenog, - nedavanje radnih zadataka zaposlenom koje nije opravdano potrebama procesa rada, - neopravdano onemogućavanje zaposlenog da izvršava radne zadatke, - davanje ponižavajućih radnih zadataka kojih su ispod nivoa znanja i kvalifikacija, - davanje teških zadataka ili onih koji su iznad nivoa znanja i kvalifikacija; - određivanje neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka, - česta promena radnih zadataka ili neopravdana prekidanja u radu, koja nisu uslovljena procesom rada, - neopravdano prekomerno nadziranje rada, - namerno i neopravdano uskraćivanje ili zadržavanje informacija koje su u vezi s poslom, - manipulisanje sa sadržinom i poslovnim ciljevima zaposlenog, - zlonamerno, odnosno zloupotrebom ovlašćenja davanje radnih zadataka koji nisu u vezi sa poslovima za koje je zaposleni radno angažovan, - neopravdana, neosnovana ili prekomerna upotreba kamera i drugih tehničkih sredstava kojima se omogućava kontrola zaposlenih, - neopravdano i namerno isključivanje zaposlenog iz obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih, - druga istovrsna ponašanja;

5) ponašanja koja mogu da dovedu do narušavanja zdravlja zaposlenog, kao što su:

- neopravdane stalne pretnje (npr. raskidom radnog odnosa, odnosno otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora) i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom strahu, - pretnja da će se protiv zaposlenog primeniti fizička sila, - fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela, - namerno izazivanje konflikata i stresa, - druga istovrsna ponašanja;

6) ponašanja koja bi se mogla smatrati seksualnim uznemiravanjem, kao što su:

- ponižavajući i neprimereni komentari i postupci seksualne prirode, - pokušaj ili izvršenje nepristojnog i neželjenog fizičkog kontakta, - navođenje na prihvatanje ponašanja seksualne prirode uz obećavanje nagrade, pretnju ili ucenu, - druga istovrsna ponašanja.

Član 13. govori o ponašanjima koja se ne smatraju zlostavljanjem.

Član 14. govori o zloupotrebi prava na zaštitu od zlostavljanja.

Članovi od 15-28. govore o pravilima ponašanja u vezi sa zaštitom od zlostavljanja (ponašanje u slučaju sumnje da je zlostavljanje izvršeno, zaštitom od zlostavljanja, kome se podnosi zahtev za zaštitu, rokovi, sadržina zahteva, određivanje posrednika, posredovanje, utvrđivanje odgovornosti, dostavljanje odluka, tužba sudu).

Potrebno je posebno da obratite pažnju da je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (''Sl.glasnik Republike Srbije br.36/10'') u primeni od 04. septembra 2010. Godine.

Rok od trideset (30) dana od početka primene Zakona, predviđen je samo za obaveštavanje zaposlenih o pravima, obavezama i odgovornostima,(obavestiti radnike do 4.oktobra).

Postupanje u suprotnosti sa Zakonom i Pravilnikom, već sad smatra se prekršajem.