PREDUZETNIKE I KNJIGOVOĐE OBRADOVALA NAJAVA GILjOTINE PROPISA

Zakon se najbolje proverava na šalteru

Sa nov im uredbama i tumačenjima teško se nose sami preduzetnici, a uspra vljanje ovih „krivih Drina" pada na računovodstvene agencije koje prate poslovne knjige preduzetnicima

Najava koja je nedavno stigla iz Vlade Srbije o ukidanju propisa koji komplikuju poslovane u Srbiji, a sa ciljem da se privuku strani investitori, obradovala je sve preduzetnike u Srbiji. jer, kod nas su još na snazi pojedini zakoni i podzakonski akti doneti u doba samoupravljanja. Sa brojnim uredbama i tumačenjima teško se nose sami preduzetnici, pa ispravljanje ovih „krivih Drina" pada na računovodstvene agencije koje prate poslovne knige preduzetnicima. O tome kako ovaj posao treba uraditi, Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija (UVRA), kaže:
Ne treba mnogo razmišljati o tome koji je propis dobar a koji nije. Dovoljno je obići šalterske sale u većim gradovima. Tamo gde je red veliki, postoji neki problem: ili je loša organizacja posla ili nije dobar zakon, odnosno propis čija se primena tu kontroliše. Da sve može kod nas da se uradi kako treba pokazuje primer Agencije za privredne registre. Tu se za sve poslove na red stiže za najviše desetak minuta. Sem toga, oni imaju odličan sajt i mnogima to olakšava posao. Bilo bi dobro da se u Srbiji što pre usvoji zakon o elektronskom potpisu kaže Beara.
Naš sagovornik ističe da bi elektronski potpis omogućio svima, a naročito preduzetnicima, da mnoge poslove urade bez odlaska na šalter. Već nekoliko godina ministri telekomunikacija obećavaju donošenje zakona o elektronskom potpisu, ali je sve na tome ostalo.
Nadam se da će obećanje sadašnje ministarke ići dalje od toga. Hrvatska je već usvojila taj zakon, što se pokazalo kao odličan potez u smanjenju administriranja. Posebnu pažnu trebalo bi obratiti na duple propise. Skoro ista uverenja i formulare sa identičnim podacima prinuđeni smo da nosimo na razne šaltere. A sve to da neko ne bi izbegao propisanu obavezu. To je apsurdno, jer preduzetnik koji je odlučio da ne plati porez, da zaposli radnika na crno ili da ilegalno posluje, neće ni proći pored šalter sale kaže Beara u razgovoru za Ekonometar.

Inače, pravi problem čeka preduzetnike već kod primene poreskih propisa. Zakon je predvideo da sve poreske obaveze zastarevaju nakon pet godina. Međutim, poreska uprava neće da izda preduzetnicima uverenje o tome da nema dugovanja ako se stari porez ne plati. To je poseban problem u Novom Sadu gde je poznato da uplate po određenim porezima nisu knjižene a zaduženja jesu. Zato mnogo preduzetnika ima pogrešno prikazane zastarele dugove. To svi znaju, ali i dalje teraju preduzetnike da plate.
Zatim, kako saznajemo od gospodina Beare, internom instrukcijom Ministarstvo finansija je naložilo službenicima da u slučaju greške knjižene od strane Poreske uprave, ne izdaju uverenje obvezniku da je izmirio obaveze dok se ona ne ispravi. Obveznik tu nema baš nikakvu krivicu ali zbog toga ne može da obavi niz drugih poslova: ne može da traži vizu, ne može da učestvuje na tenderu, niti da dobite kredit od banke ili fonda. Tako se dešavalo da propadnu poslovi, a mnoga deca preduzetnika nisu mogla da otputuju na ekskurziju zbog ove greške, jer su i oni morali uz vizu da dostave ovaj papir. Bez uverenja se ne može overiti ni zdravstvena knjižica.
Da li se iko ikada zapitao ko je napravio grešku i da li je ikada snosio odgovornost ostaje tajna, objašnjava Beara i napominje da bi baš kod ovih podataka elektronsko praćenje bilo dragoceno jer bi obveznik bar mogao da sazna za problem pre nego što mu je uverenje neophodno i da ga reši.

Posebna priča je prijavljivanje radnika i overa zdravstvene knjižice. Beara kaže da su taj postupak mogli da osmisle samo velemajstori birokratije. Elem, da bi se radnik prijavio potrebna je radna knjižica, lična karta, zdravstvena knjižica za njega i članove porodice koji će preko njega steći osiguranje. Tu je, zatim, ugovor o radu, pa formulari E1, EZ, M1 i formular M, koji se popunjava za sve članove porodice. Sve papire poslodavac pečati i potpisuje. Da bi radnik bio penziono osiguran, treba popuniti još nekoliko obrazaca i fotokopirati, pa doneti PIB poslodavca, depo karton, ličnu kartu vlasnika i rešenje o radnom odnosu. Ove podatke treba prvo predati na šalteru za penziono, pa za zdravstveno osiguranje. Gužve su velike, pa na pojedinim šalterima primaju samo tri obrasca.

Zato se, bar je tako bilo u Novom Sadu, moralo stati više puta u red da se sve preda. Da je na šalterima velika gužva, ne treba ni pominjati. Posebno na šalterima za penziono osiguranje jer tu stariji sugrađani overavaju zdravstvene knjižice.

Za svaku promenu podataka u zdravstvenim knjižicama potreban je poseban formular i taksa od devet dinara, za koju je poštarina veća od same takse.

Malo u šali, malo u zbilji, Jovan Beara pominje da bi u pomoć za uprošćavanje mnogih administrativnih postupaka mogli da pomognu aktivisti - ekolozi jer treba svake godine jedna šuma da se poseče za papir za formulare koji su potrebni za neki propis. Nema sumnje, giljotina propisa bi dobrodošla.

D. Vujošević